OTVORENO PISMO DANILU MEDIĆU

OTVORENO PISMO DANILU MEDIĆU

U ime svih naših predaka, koji se ni po cenu života nisu odrekli svoje jevrejske vere, a s obzirom na to da su nam prezentovani dokazi da ste, kao pripadnik druge vere, 17. jula 2003. godine, sklopili crkveni brak u Hramu Sv. Arh. Mihaila u Beogradu, pozivam Vas da se časno povučete, podnesete ostavku i izvinite Jevrejima Srbije za razdor koji je nastao u kratkom periodu u kome ste, lažno se predstavljajući kao Jevrejin, rukovodili Jevrejskom opštinom Beograda, čiji su osnovni ciljevi očuvanje jevrejske tradicije i verskog identiteta.

Beograd, 28.10.2018. godine
Branka Pavlović, član JOB

Ako ste saglasni sa pozivom Danilu Mediću da časno podnese ostavku potpišite peticiju:

https://www.peticije24.com/-____p?a=2

9 thoughts on “OTVORENO PISMO DANILU MEDIĆU

  1. Radmila says:

    Uputstvo za potpisivanje peticije:
    klikneš na link na kraju teksta
    popuniš podatke
    pritisneš POTPIŠITE
    dobiješ od njih mail za potvrdu
    klikneš na link iz maila
    i gotovo

  2. vidoje says:

    Nisam saglasan da od coveka koji je slagao zajednicu (prevario je) trazim da se „casno“ povuce i podnese ostavku! On treba biti skinut sa tog mesta, smenjen, otpusten … kako god. Nema tu odavno nikakve casti .

  3. Danijela Danon says:

    Svim jevrejskim mucenicima koji su stradali zbog nepokolebljive vere u Svetog neka je blagosloven.
    I onima koji su u smrt otisli s nepokolebljivom verom u Svetog neka je Blagosloven.

    Biti Jevrejin nije floskula. To je obaveza i odgovornost. Dobrovoljno pristajanje na svakodnevno izvršavanje moralnih i verskih zapovesti koje su nam date. I koje branimo. I kad nas progone i kad nas ne progone.

    Sledi tekst Jevrejina iz Varsavskog geta i njegova oporuka, kao najjasnija poduka onima koji nisu sigurni kako se čuva jevrejstvo i jevrejski identitet.

    Svet je potreslo svedočanstvo vere u Boga jednog Jevrejina ispisano njegovom rukom i pohranjeno u jednoj boci pre dramatične smrti u varšavskom getu 1943.

    “Ponosan sam što sam Jevrejin, jer biti to stvar je mučna, teška… U svetu se sada događaju izvanredne stvari. Vreme je u kojem Bog okreće leđa onome koji Mu se moli. Bog je sakrio Svoje lice i ljudi su zato počeli ispoljavati svoje divlje strasti. I prirodno je jer u svetu vladaju ove strasti i prve žrtve su oni koji još misle na Boga i čisto žive. Može to izgledati žalosno, ali sudbina našeg naroda nije utvrđena zemaljskim zakonima, nego nadzemaljskim, i ko gleda na ove događaje očima vere, mora uvideti da je to samo jedan deo velikog sređivanja Božjeg računa, prema kome su ljudske tragedije beznačajne.

    I budući da je tako ne očekujem čudo i ne molim Boga da me poštedi. Pokazujem jednaku ravnodušnost koju su pokazivali milioni našeg naroda. Nisam izuzetak pravilu i ne očekujem da bude prema meni obziran. Ne tražim način da se spasim niti pokušavam beg. Upravo se spremam da benzinom polijem svoje odelo. Ostale su samo tri boce od tuceta onih koje sam bacio na zločince. I drage su mi sada kao boce vina pijancu. Kad izlijem treću bocu na svoje odelo, staviću u nju ovo pismo i metnuti ga u rub porušenog prozora. Kad jednog dana neko slučajno naiđe na ovu bocu, shvatiće osećanja jednog Jevrejina, jednog od miliona Jevreja koji su ubijeni…

    Ti, Bože moj, kažeš nam da smo zgrešili. Da zgrešili smo! I priznajem da zbog toga moramo biti kažnjeni. Ali hteo bih videti postoji li na zemlji greh koji bi zaslužio takve kazne. Sve ti kažem, Bože moj, jer verujem u Tebe, jer verujem više sada nego što sam pre verovao, jer sada znam da si Ti moj Bog, a ne onih čije je delo taj jezivi plod vojničke bezbožnosti…Ne mogu Te hvaliti za dela koja Ti podnosiš, ali Te blagosiljam i hvalim za Tvoje dostojanstvo, koje nadahnjuje strah. Tvoje veličanstvo mora biti zaista neizmerno kad Te sve ovo što se događa ne impresionira.

    Smrt više ne može čekati. Moram završiti. Puškaranje s gornjih spratova postaje svake minute tiše. Padaju poslednji branitelji našeg skloništa, a s njima i velika i lepa jevrejska varšavska zajednica koja se bojala Boga. Sunce zalazi i zahvaljujem Ti, moj Bože, što ga više neću videti kako izlazi. Crveni zraci ulaze kroz moj prozor, deo neba koji vidim sav je u plamenu, izgleda kao krv. Za jedan sat najkasnije biću sjedinjen sa svojom ženom, sinovima, s milionima sinova svoga naroda, u lepšem svetu, gde više nema sumnje i gde je Bog jedini Gospodar… Služio sam Bogu i kad me je bacao daleko od Sebe, opsluživao sam Njegove zapovesti i kada me je udarao kao nagradu za to opsluživanje, ljubio sam Ga.

    Bio sam i još sam uvek zaljubljen u Njega: i kad sam bio ispružen kao crv na zemlji i kad me mučio do smrti i učinio me prizorom rugla i sramote svima.

    Možeš me mučiti do smrti, ali ja ću uvek verovati u Tebe; ljubiću Te uprkos Tebi. To su moje poslednje reči, o moj strašni Bože: Ti nikad nećeš uspeti da učiniš da Te se odreknem. Ti si sve učinio da padnem u sumnju, da posumnjam u Tebe; ali umirem kao što sam živeo; nepokolebljivom verom u Tebe.

    Hvaljen budi od sve večnosti, Bože pokojnih, Bože pravedni osvetniče, Bože istine i vere, koji će uskoro pokazati nanovo Svoje lice svetu, potresajući temelje Svojim svemoćnim glasom…

    “Čuj, Izraelu; Gospod je Bog naš, Gospod je Jedan Jedini.”

  4. Miroslav Demajo says:

    Ovakva peticija sa sajtova nema nikakvo pravno dejstvo, jos manje ce ljude bez obraza da dotakne, smetace im manje nego sto je ujed polumrtvog komarca. Eventualno je validno sam ono na papiru sa potpisom kao i ime stampanim slovima i broj licne karte. Ovo predati u JOB uz potvrdu o prijemu ili cak objaviti u sredstvima javnog informisanja kako i predlozeno od strane jednog ucesnika na sastanku u hotelu Park.

  5. Branka Pavlović says:

    Nema Miroslave nikakvo pravno dejstvo, ali pokazuje raspoloženje i stav članstva. Ja se ipak nadama da svaki čovek ima bar malo savesti i da Danilo Medić može na koliko toliko častan način da reši ovu jezivu situaciju, podnese ostavku i ode.

    • Radmila Petrović says:

      Draga Branka, kako možeš da očekuješ časno ponašanje od nečasnog čoveka? Čoveka koji je prilikom upisivanja u JOB PRIKRIO ČINJENICU DA SE ODREKAO JEVREJSKE VERE! Od čoveka koga interesuje samo lična korist (materijalna i politička). Od čoveka koji se okružio sebi sličnima, samo da bi mogao da ostvari svoje ciljeve. Ako mu dozvolimo da u tome uspe, nestaće, otići će u neke toplije krajeve, kao što je to već ranije radio.
      Žao mi je što ti ovako govorim, ali prestani da se nadaš da u D. Mediću ima savesti. Jer, da je tako, on ne bi bio tu gde je i ne bi radio to što radi.

      • Branka Pavlović says:

        Verujem da ipak svaki čovek ima savest i čast. Znam da je odgovornost za učinjeno zakržljala trenutno u celom našem društvu. Ali, Jevreji oko Medića bi morali da prestanu da se ponašaju kao saučesnici u prevari i sete se da ipak mora čovek biti Jevrejin da bi mogao da predstavlja ostale Jevreje i da se od njega očekuje da poznaje i neguje jevrejsku tradiciju. Medić je sve prevario da je Jevrejin, a nije i zaista bi bilo časno da se mirno povuče.

  6. Mića says:

    Gde se mogu videti rezultati peticije.
    Mislim da je za određeni broj članova JOB problem da ispune peticiju (glasaju) mada je ovo uobičajeni način davanja mišljenja, ali nažalost za ljude koji su familijarni sa korišćenjem računara..

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *