1. Rabin Isak Asiel: Jevrejski identitet – Šta ili ko je Jevrejin/ka?

Ciklus predavanja o jevrejskom identitetu, kulturi i tradiciji

  1. Rabin Isak Asiel Jevrejski identitet – Šta ili ko je Jevrejin/ka? subota, 22.12.2018.

 

U subotu, 22. decembra 2018. nakon službe, rabin Isak Asiel je održao zanimljivo predavanje na temu jevrejskog identiteta: Jevrejski identitet  – Šta ili ko je Jevrejin/ka?

Nadovezujući se na paraša Vajehi koja je te subote čitana, rabin je svoje predavanje počeo pričom o Jakovljevom blagoslovu Josifovih sinova po kome je Jakov tražio od Josifa da njegovi sinovi, Menaše i Efraim budu njegovi, Jakovljevi. „I Izrael vide decu Josifovu i upita: Ko su ovi?“ Rabin Asiel je citirao rabina Riskina koji je ovo pitanje praoca Jakova razumeo na sledeći način. Da li oni pripadaju Josifu, velikom veziru Egipta, ili pripadaju Jakovu, starom Jevrejinu duge brade? Da li pripadaju civilizaciji piramida ili se poistovećuju sa Tradicijom praotaca Avrama, Isaka i Jakova? Da li su zadovoljni u Egiptu ili žude za Izraelom? Ovim odeljkom iz Tore rabin je ušao u tumačenje jevrejskog identiteta: šta je jevrejstvo zapitao se, stvar krvne veze ili pripadnost određenom sistemu vrednosti? Kako se taj sistem vrednosti stiče? Samo rođenjem ili i gijurom?

Judaizam danas nije prozelitska vera, tj. ne teži tome da ne-Jevreje preobrati na judaizam. To je posledica mnogobrojnih stradanja jevrejskih zajednica kroz vekove kada je, zbog fizičkog održanja zajednice postalo važno da se prozelitizam odbaci. U Antici je, međutim, slučaj bio sasvim drugačiji.

Vraćajući se unazad kroz jevrejsku istoriju rabin nas je podsetio da se jevrejski narod formirao ispod brda Horev, na Sinaju, kada je Mojsije doneo tablice Saveza i kada je sagrađen prvi monoteistički hram na svetu – Šator sastanka. Upravo su se tada, dvanaest izraelskih plemena ali i svi neizraelci koji su sa njima izašli iz Egipta, prihvatajući sistem vrednosti dekaloga ujedinili i oformili jedinstveni, jevrejski narod. Ispričao nam je rabin tada i veoma interesantnu priču o poljskom Jevrejinu Osvaldu Rufeisenu (Smuel Oswal Rufeisen) poznatijem kao otac Danijel koji se tokom Holokausta preobratio u katoličanstvo i nakon Drugog svetskog rata pokušao da se 1950. godine useli u Izrael kao Jevrejin. Taj slučaj je izazvao mnoge kontroverze i na kraju, 1962. godine doveo do nove formulacije zakona za useljenje u Izrael po kome „Jevrejin koji pređe u bilo koju drugu veru gubi pravo na izraelsko državljanstvo.“

Tokom predavanja rabin nas je uputio i u razvoj rabinskih stavova o gijuru počevši od učenja od Moše ben Majmona (Majmonida ili Rambama, 13. vek) do Jude Halevija iz 16. veka.

Ideja gijura je rođenje. Osoba koja je prethodno bila ne-Jevrejin nakon gijura se smatra za rođenog Jevrejina i neopozivo i nepovratno je Jevrejin, kao bilo koja druga osoba rođena od majke Jevrejke. Nema sumnje da je suštinsko pitanje jevrejskog identiteta – šta, a ne ko je Jevrejin/ka.

Dok su kabalisti smatrali da postoji određeni, metafizički karakter jevrejstva, Rambam je smatrao da se, u osnovi radi o prihvatanju sistema vrednosti.

Prema Majmonidu, Avramovo potomstvo prestaje da se odnosi na biološko pitanje i postaje religijska stavka. Majmonid poriče esencijalističko tumačenje jevrejskog identiteta koje zastupaju Juda Halevi i kasnije kabalisti, potvrđujući da jevrejski identitet obuhvata teoriju i praksu. Jevrejski identitet, nasuprot Haleviju, nije vezan za gene nego za posvećenost. Avram je podjednako otac svojim učenicima, kao i Isaku i njegovom potomstvu. Računajući preobraćeničku lozu direktno od praoca Avrama, Majmonid je izjednačava sa lozom rođenih Jevreja. Majmonid ide i dalje, tvrdeći da je loza preobraćenika veća od loze rođenih Jevreja. Ako rođeni Jevrejin računa svoju lozu od Praotaca, preobraćenik je računa od samog Boga.

Za Majmonida suština jevrejstva i pristupanje jevrejstvu podrazumevaju prihvatanje ili odbacivanje određenih gledišta. Određivanje Jevrejina/ke preko shvatanja koja prihvata ide ruku pod ruku sa shvatanjem ljudske prirode kod kojeg se insistira na tome da su sva ljudska bića u osnovi ista, a da se razlikuju u onoj meri u kojoj se zaista razlikuju, samo po shvatanjima koja usvajaju. Za Halevija, preobraćenici su mogli da postanu jednaki s rođenim Jevrejima tek posle mnogih pokolenja s mešovitim brakovima između ove dve grupe.

Rabin Asiel je na kraju izneo stav da je Jevrejin/ka onaj koji je rođen kao Jevrejin/ka ili je to postao konverzijom i koji se drži jevrejskog sistema vrednosti i ne praktikuje nikakvu drugu religiju.

Predavanje je bilo veoma posećeno (preko 60 članova zajednice) i prvo u nizu predavanja koje će se, u narednom periodu, održavati subotom u 11h i koja će govoriti o različitim aspektima jevrejske tradicije, kulture i nasleđa.

U subotu, 29.12.2018. u 11 časova rabin će govoriti o kašrutu.

Dr Čedomila Marinković , Rimon Centar za proučavanje i promociju jevrejskog nasleđa, Beograd

3 thoughts on “1. Rabin Isak Asiel: Jevrejski identitet – Šta ili ko je Jevrejin/ka?

  1. Radmila Petrović says:

    Bravo za našeg rabina Isaka Asiela i bravo za Milu Marinković, koja je uspela da opiše glavne teze iz rabijevog veoma nadahnutog predavanja! OVO SU TEME KOJIMA TREBA DA SE BAVIMO.

    • "cista" Jevrejka says:

      Znaci da agnostici i ateisti ne mogu biti Jevreji!!! Odnosno verovatno bar CETVRTINA drzavljana Izraela.

  2. Bojan says:

    Mozda nije tema ali mene jako zanima sta znaci deo u Bibliji; ne nazivajte nikoga na zemlji ocem jer je jedan otac na nebu.
    Da li svog bioloskog oca treba zvati imenom ili? Hvala unapred.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *