BRIT MILA

Znam da je u našoj zemlji, pre Drugog svetskog rata, bilo uobičajeno da se za pripadnike naše zajednice piše: Srbin, Mojsijeve vere. U Vojvodini, je to moglo glasiti: Mađar, Mojsijeve vere. Onda je došao rat i svi koji su bili „Mojsijeve vere“ morali su nositi žute trake, a ubrzo zatim su pobijeni.  Bilo je nekih sretnika koji su uspeli da nabave dokumente kojima su dokazivali da imaju drugo ime i prezime i, naravno, da pripadaju nekoj drugoj verskoj zajednici, najčešće hrišćanskoj. Zahvaljujući tome oni su preživeli nacističke progone, a kada je rat bio završen oni su, dokazavši ko su, dobili isprave na svoja nekadašnja imena i vratili se Jevrejskoj zajednici.

Posle Drugog svetskog rata, u vreme Titove Jugoslavije, religija je proglašena opijumom za narod. Ljudi koji su svoje verske praznike praznovali, činili su to krišom, a u crkve nije bilo preporučljivo odlaziti. Najveći deo stanovništva je, vadeći svoje nove isprave, pisao da su Jugosloveni. Oni koji su pisali da su Srbi, Hrvati, Makedonci ili nešto slično, smatrani su šovinistima. Nije mi poznat ni jedan slučaj da je u to vreme neko isticao svoju nacionalnost ili religiju. Do skora mi nije bio poznat ni jedan slučaj da je neko „promenuo verom“ ni iz ubeđenja niti zbog neke ženske, a da je to i učinio izložio bi sebe podsmehu čak i od onih koji nisu religiozni. Nedavno sam saznao za jedan takav slučaj. I on me zaista zbunjuje.

Zbunjuje me činjenica da se, pre par godina, u našoj zajednici neko pojavio, postao član Uprave, a zatim i predsednik naše, beogradske opštine, a da niko nije znao da se on pre više godina zvanično odrekao vere svojih praotaca i prihvatio hrišćanstva. To što je, zbog neke dame učinio,  to je njegovo pravo. Pravo da, ali on onda nema pravo da se, kao Jevrejin, pojavi u našoj zajednici, da se prihvati dužnosti člana Uprave, a zatim da konkuriše za predsednika naše, Beogradske jevrejske  opštine. To što je uradio, to je čisto prevarantska stvar. Zapravo, možda bi to i mogao uraditi, ne poznajem sve propise, moraću da pitam našeg rabina, ali sam siguran da bi, ako bi zaista hteo ponovo da pređe u našu veru i ako to naši propisi  dopuštaju, pre toga bi morao da pravi gijur (za to bi morao mnogo da uči, a koliko sam saznao, on učenju nije bio sklon jer sem srednje škole nema nikakav fakultet), a morao bi da prođe i kroz Brit Mila (cirkumciziju, tj. da mu malko secnu pišu) – što, priznaćeš, u ovim godinama sigurno nije prijatna stvar, a kao klincu ne verujem da su mu to radili.

A nije prijatna stvar ni da smo imali inoverca za predsednika naše zajednice. On je to vešto krio i to niko nije znao ni naslućivao. I što je još gore, iako je nedavno, po svim propisima, legalno uklonjen sa tog položaja, on nikako da se skloni i pusti prave ljude da rade svoj posao…

Srdačno,

A.M.

One thought on “BRIT MILA

  1. Boris says:

    Čekaj, čekaj, zar nije čovek budista? Ili ćemo o tome čitati u sledećoj epizodi? Svi smo čuli za karijerne diplomate, profesionalne političare, a evo sad vidimo da postoje i vernici-preletači. Osvit budo-judeo-hrišćanstva? Gde baš nas da zadesi ovakav baksuz. Pamet u glavu kad se neki sledeći put budu predstavljale i proveravale kandidature! Ovako sad će nam meseci a možda i godine biti potrebni da vratimo poverenje u zajednicu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *