Ciklus predavanja o jevrejskom identitetu, kulturi i tradiciji 19.01.2019.

Ciklus predavanja o jevrejskom identitetu, kulturi i tradiciji

  1. Dr Čedomila Marinković, Deset specifično jevrejskih vrednosti, 19.1.2019.

U subotu, 19.1.2019, nakon službe, održano je četvrto predavanje u ciklusu predavanja o jevrejskom identitetu, kulturi i tradiciji. Tema su bile specifične jevrejske vrednosti.

U moderno doba može se često čuti da Jevrejin  kaže kako nije religiozan ali misli za sebe  da je dobar Jevrejin. Koje su to vrednosti koje se mogu nazvati opšte jevrejskim? Šta je to što danas definiše Jevrejina/Jevrejku, bez obzira na njegovo/njeno religiozno usmerenje? Ovde ćemo izneti set specifičnih jevrejskih  etičkih stavova, vrednosti i principa koji ne predstavljaju samo strikno jevrejski religiozni zakon (halaha). Ove vrednosti se baziraju na ogromnom korpusu pisanog i usmenog nasleđa počevši od svetih tekstova, religijske prakse do istorije, običaja, folklora (pesama, poslovica ). Ove vrednosti pomažu Jevrejima da „ne izgube kompas“ u savremenom svetu i društvu a posebno u situacijama koje predstavljaju novinu i etički i moralni izazov kao što su dileme u vezi sa različitim novim oblicima reprodukcije, doniranjem organa, matičnim ćelijama, eutanazijom i sl.

 

  1. PRAVITI RAZLIKU: AVDALA

Jevreji ozbiljno shvataju kalendar. Postoje posebni dani kao što je, najpre, Šabat koji je jasno odeljen od ostatka sedmice i koji predstavlja najveći praznik, idealan dan, „šator u vremenu“.  Osim njega potoje i posebni dani u mesecu kao što je roš hodeš, mlad mesec (početak) svakog jevrejskog meseca. Ovaj dan je, tradicionalno toliko bio važan da žene na taj dan nisu radile, te je tako ovaj dan bio svojevrsni ženski praznik. I u bračnim odnosima imamo zapovest o nida (kada je žena mužu nedostupna mesečno tokom dve nedelje).  I u toku godine imamo posebne, izdvojene dane (svi praznici) koji kulminiraju u periodu Strašnih dana (Jamim noraim) – između RošHašana i Jom Kipura.

Osim toga pojedini periodi životnog ciklusa se takođe jasno odeljuju od drugih, posebno sa verskim punoletstvom (bar odnosno bat micva).

Odvajanje, nemešanje, prisutno je i u propisima u vezi sa hranom (ne jedu se mesni i mlečni proizvodi zajedno) ali i u vezi sa tkaninama: vunene i lanene tkanine se ne nose zajedno. Možda ovo odeljivanje-strukturiranje-pravljenje razlike potiče od zahteva da se sačini ograda oko Tore kako bi se sačuvale micvot.

 

  1. ČAST: KAVOD

U judaizmu postoji jasna svest da čovek ne živi u društvenom vakumu  već da naše akcije imaju konsekvence. Stoga  je potrebno da cenimo druge kako bi i sami bili cenjeni.

 

  1. POKAJANJE: TEŠUVAH

Rabbi Eliezer  je rekao da se treba pokajati  jedan dan pred smrt.  Kako se taj dan ne zna, potrebno je dakle, stalno se kajati a ne samo jedan dan godišnje na  Jom Kipur. Jom Kipur, nam, pak omogućava tzv. „povratak na fabričko podešavanje“, novi početak. Važno je shvatiti da mi nismo gotova tvorevina već da se stalno usavršavamo. Ovakvim shvatanjem dajemo sebi i drugima mogućnost da se promene, da napreduju.

 

  1. NAPRAVLJENI SMO PREMA BOŽIJEM LIKU: CALEL ELOHIM

Potrebno je  odnositi se prema drugom sa najvećim poštovanjem,  bez ponižavanja.

Preduslovi za takav odnos su sloboda, nezavisnost i obrazovanje koje podstiče samopoštovanje. Stoga je opšte mesto da se Jevreji više od ostalih naroda angažuju  u političkim, dobrotvornim, humanitarnim i volonterskim organizacijama, organizacijama za zaštitu ljudskih prava, prava manjina, prava životinja i uopšte onih čija su prava ugrožena a za povećanje dostojanstva svih.

 

  1. OČUVANJE ŽIVOTA: PIKUAH NEFEŠ

Zdravlje je blagoslov – ide se do ekstrema da bi se sačuvao život. Sve micvot lo ta’ase (o nečinjenju) npr. za Šabat se suspenduju ukoliko je život ugrožen. Doniranje organa, inače zabranjeno jer se ugrožava celovitost tela, dozvoljava se ali samo ukoliko se odnosi na specifičnu osobu. Putovanje, iako zabranjeno na Šabat, dozvoljava se u slučaju bolesti, porođaja ili čak da bi se pravilo društvo nekome u bolnici. Takođe, oni koji spasavaju živote – medicinski radnici ili vojska – oslobodjeni su navedenih micvot.

 

  1. BITI ČOVEK: MENŠ (mensh, jidiš: čovek)

Pravi Jevrejin je pažljiv, empatičan, diskretan, žrtvuje se kada je potrebno. On je dobar prijatelj i komšija, spreman je da pomogne, posebno onima koji su u nevolji.

 

  1. SAČUVATI MIR: ŠALOM BAIT

Određene odluke se donose ne uzimajući u obzir samo lične interese već  iznad svega, očuvanje mira: u porodici, u zajednici. Potrebno je težiti očuvanju harmonije.

 

  1. POPRAVLJANJE SVETA: TIKUN OLAM

Jevreji su izabrani narod, ali izabrani za to da budu uzor svim ostalim narodima. Stoga je jedna od najvažnijih karakteristika individualno i zajedničko popravljanje sveta. Neki autori idu dotle da govore da je to najvažniji razlog za postojanje Jevreja u svetu. Zato su kod Jevreja razvijene filantropija, dobra dela, davanje cedaka.

 

  1. SAČUVATI NADU: JESH TIKVA

Potrebno je odupreti se očajanju. Poznato je da su čak i za vreme Holokausta, u logorima postojala pozorišta, orkestri, da su u dečiji logorima, u Terezinu na primer, postojale likovne sekcije. Nada umire poslednja. U ljubavi, takođe nema očajavanja: postoji razvijeno jevrejsko verovanje u bešeret – nekog koje je suđen. Bez obzira na ovu odliku potrebno je biti istovremeno i realističan.

 

  • SEĆANJE NA PRETKE: Z’HUT AVOT

Povezanost sa precima se kod Jevreja ogleda najčešće u učenju na njihovim primerima. Jednom godišnje se održavaju pomeni ali se preci poštuju tako što se njihov set vrednosti prenosi drugim generacijama.

 

Jevreji su kao i drugi narodi, samo više: ako su dobri onda su najbolji a ako su loši …

Predavanje je bilo veoma posećeno.

Dr Čedomila Marinković , Rimon Centar za proučavanje i promociju jevrejskog nasleđa, Beograd

3 thoughts on “Ciklus predavanja o jevrejskom identitetu, kulturi i tradiciji 19.01.2019.

  1. Boris says:

    Hvala Čedomili na veoma zanimljivom i inspirativnom predavanju. Neophodno je da pojedinac kontinuirano radi na svom usavršavanju i da se podseća na temeljne jevrejske vrednosti. Trenutni ‘pad’ zajednice i jeste rezultat udaljavanja od vrednosti koje nas tako jasno definišu i trajno odredjuju u vremenu i prostoru. Ili je ovde reč o tome da ove vrednosti nekima nisu nikad ništa značile.

    • vidoje says:

      „… Ili je ovde reč o tome da ove vrednosti nekima nisu nikad ništa značile.“
      Jesu, jesu, ali dalekoooo manje od nekih drugih VREDNOSTI.

  2. zahvalna says:

    Iako nisam zvanično vaspitana u jevrejskom duhu, tj nisam odrasla sa jevrejskom zajednicom, u ovim specifično jevrejskim vrednostima o kojima govori dr Čedomila Marinković prepoznajem vaspitanje koje sam dobila od mame. Naime, mojoj mami koja je bila Jevrejka bilo je najvažnije da porodica bude složna. Pošto je u Holokaustu izgubila svoju porodicu posvetila se porodici svog supruga. Imala je sreću da su to bili divni ljudi i ona je svojom težnjom za očuvanje harmonije vremenom postala stub te porodice. Mislila sam da ona tako kompenzuje nedostatak svoje porodice. Na predavanju dr Čedomile sam shvatila da je ona tako bila vaspitana i odgajena, njoj je to bilo normalno. Porodična sloga i pomaganje bilo joj je u krvi i to je prenosila na okolinu i nas, svoju decu.
    Filantropija i činjenje dobrih dela nije se ograničavalo samo na porodicu. Pamtim ljude kojima je bila potrebna pomoć i kako moja mama koristi svaku priliku da im pomogne. Pri tome je nalazila način da ta pomoć izgleda kao uzajamno pomaganje. Bila je majstor u tome.
    Pamtim i odnos prema ljudima sa poštovanjem o kome govori dr Čedomila.
    Optimizam moje majke, njeno odupiranje očajanju sam ranije objašnjavala životnim nedaćama koje su je očeličile. Nisam znala da je i to odlika njenog vaspitanja, odlika jevrejskih vrednosti koje su joj bile usađene.
    Hvala dr Čedomili Marinković na predavanju koje me je navelo na razmišljanje i probudilo mi divne uspomene.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *