Ciklus predavanja o jevrejskom identitetu, kulturi i tradiciji

 

Ciklus predavanja o jevrejskom identitetu, kulturi i tradiciji

  1. Rabin Isak Asiel, Saga o nestalom butu ili kud se dede sine B(r)ute, o kašrutu i još nečemu 29.12.2018.

U subotu, 29. decembra 2018. nakon službe, rabin Isak Asiel je održao drugo predavanje u ciklusu predavanja o jevrejskom identitetu, kulturi i tradiciji. Tema je bila kašrut.

Nadovezujući se na paraša Šemot koja je čitana tog dana na službi, rabin je svoje predavanje počeo pričom o Mojsiju i epizodi iz njegovog života kada je on, da bi zaštitio Jevrejina od ugnjetavanja ubio egipatskog nadzornika. „I obazre se tamo i amo i kada vide da nema čoveka, ubi Misirca i zakopa ga u pesak.“ Sutradan, pak, kada je pokušao da posreduje između dvojice Jevreja u svađi jedan mu dobaci:“ko je tebe postavio kao kneza među nama? Hoćeš li da me ubiješ kao što si ubio Misirca?“ Postavlja se pitanje- kako je ovaj Jevrejin znao da je Mosije ubio Egipćanina, kada tekst izričito kaže da nikog nije bilo ko je prisustvovao toj sceni. Tumačeći ovaj odeljak rabi Asiel se pozvao na tumačenje rabi Riskina koji, pozivajući se na originalni tekst koji govori o jednoj važnoj kategoriji a to je išijut (čovečnost). Pošto proučimo tekst, nalazimo da Egipćanin i Jevrej nisu jednostavno identifikovani samo svojom nacionalnošću nego i dodatnim jevrejskim nazivom iš – čovek. „I vide da jedan iš-čovek Egipćanin bije iš-čoveka Jevrejina između braće njegove.“ Pošto se Mojsije „obazre na jednu i drugu stranu“ tekst ponovo koristi reč dok opisuje da nikoga nije video okolo, nijednog iš-čoveka koji je mogao da vidi incident i da prijavi Mojsija egipatskim vlastima koji kao egipatski princ ima mnogo više da izgubi od bilo kog jevrejskog roba. Stoga se on „obazre na jednu i na drugu stranu“ da bi proverio da li ima nekog ko bi nedužnom Jevreju pritekao u pomoć, nekog drugog koji bi tako postao iš-čovek.

Naime jevrejski jezik poznaje četiri termina za čoveka: adam, gever, enoš, i iš. Svaki od njih ima svoju visinu na skali ljudskog potencijala, a najviša dostignuća su rezervisana za termin iš, ljudsku kategoriju koja najbliže odslikava Božiji lik. Nažalost, nema „nijednog čoveka“, stoga on sam mora da deluje i bude čovek i zato sledećeg dana kada ga dvojica Jevreja pitaju da li planira i njih da ubije kao što je ubio Egipćanina, on nije iznenađen što je otkiven. Mojsije je tražio nekog drugog koji bi bio dovoljno žestok da se suoči sa moralnim izazovom, a ne očevica sopstevnog dela ubijanja Egipćanina. Dakle, kada se Mojsije okrenuo oko sebe u želji da zaštiti čoveka koga su tlačili, nije video ni jednog čoveka koji bi potlačenom pomogao iako je bilo mnogo ljudi koji su tu scenu posmatrali, bez akcije. Treba biti čovek, među ljudima, naglasio je rabin osnovnu pouku ove paraša.

Rabin je zatim prešao na objašnjenje osnovnih pojmova vezanih za kašrut, bez ulaženja u njegove detalje. Naime, počeo je rabin, 613 zapovesti se mogu podeliti u tri osnovne kategorije: mišpatim (zapovesti koje imaju racionalno objašnjenje), edujot (zapovesti svedočanstva koje se mogu objasniti uz komentar) i hukim (zapovesti koje nemaju racionalno objašnjenje). Kašrut kao niz specifičnih propisa vezanih za ishranu spada u ove poslednje zapovesti i u društvenom smislu predstavlja izazov vrednostima sredine. Naime Jevreji nikada nisu živeli kao npr. Amiši kao izdvojena zajednica, već uvek u suživotu sa okolnim zajednicama tako da je njihov celokupni sistem vrednosti (verovanje u jednog Boga, ishrana) predstavljao veliki izazov vrednostima sredine.

U razumevanju kašruta postoji više nivoa. Prvi nivo je etički koji se odnosi na zapovest „bićete mi sveti“. Drugi bi se mogao nazvati moralnim jer pretpostavlja da se ne konzumiraju životinje koje imaju bilo šta grabljivo u sebi, tj. izbegavaju se sve životinje i ptice koje imaju kandže i njima mogu rastrzati svoju lovinu. Naime, period od postanka sveta se, iz aspekta ishrane može podeliti na tri dela. Prvi bi bio od postanka sveta do Potopa kada su ljudi isključivo bili vegetarijanci i kada su živeli 600 godina. Drugi period nastaje nakon Potopa kada se, zbog izmenjenih životnih okolnosti i kraćeg životnog veka (do 120 godina) ljudi počinju da konzumiraju meso. Konzumiranje mesa, međutim, dolazi sa striktnom zapovešću o ever min ahaj (da meso ne sme biti otrgnuto sa žive životinje). Ta zapovest se, načelno odnosi ne samo na Jevreje već i na sve noahidske zajednice, tj. one koje se pridržavaju osnovnih zapovesti. Osnova ovog shvatanja predstavlja ideja da sve što čovek konzumira ulazi u njegovu prirodu, te se tako podesne životinje nalaze među onima koji su preživari. Treći, simbolički nivo kašruta bi se odnosio na to da nas sve što konzumiramo ili čega se dotičemo podseća na samog Gospoda te tako imamo i cicit na talitima, mezuze na kućama, tefilin na čelu i ostalo.

Osim poznavanja propisa kašruta, za svaku zajednicu je neophodno da ima košer kuhinju i najmanje jednog šoheta. Naš rabin je šohet više od dvadeset godina i na predavanju nam je samo ukratko ukazao na veliki niz problema sa kojima se on, kao šohet suočava u okviru jedne jako male zajednice u okruženju koje još uvek teško razume ekskluzivnost jevrejskog načina ishrane. Rabin nam je ispričao koji su praktični i ekonomski aspekti rada u našim klanicama danas. Zbog jako malog tržišta košer proizvoda u našoj zemlji, rabin je morao da organizuje privatno gajenje pilića u jednom domaćinstvu u okolini Beograda gde onda može da ih zakolje po propisima kašruta. Kod crvenog mesa je, zbog veličine životinja potrebna velika klanica i veliko tržište jer se, iako pravilno zaklani ne jedu uvek svi delovi životinje (u zavisnosti od njenog halahičkog statusa) te se delovi koji nisu za upotrebu kod Jevreja moraju prodati drugima.

U kašrutu, takođe postoje i različite tradicije. Naime Aškenazi smatraju da je zaboravljeno kako se tačno obrađuje but, te ga tako i ne konzumiraju. Kako u Izraelu Aškenazi predstavljaju većinu tako se tamo i ne može naći juneći but. Sefardi, međutim, imaju način da but pripreme po pravilima kašruta te tako, kako je naša zajednica istorijski i statistički uvek bila pretežno sefardska, rabin priprema meso na taj način.

Sve ovo pokazuje koliko su propisi kašruta kompleksni i podrazumevaju puno teološkog, veterinarskog i ekonomskog znanja ali i iznad svega veliku diplomatsku veštinu jer, kao što smo napred već pomenuli, predstavljaju izazov vrednostima većinske zajednice. Kako jedna zajednica ne može da postoji bez košer kuhinje od suštinske važnosti je da postoji šohet koji ima sve napred navedene osobine.

Nažalost, ovih postulata nisu svi svesni te se tako desilo da je u košer kuhinju prokrijumčareno meso koje je doneseno iz Mađarske bez potrebnih dozvola što predstavlja kršenje pozitivnih zakona zemlje i za koje rabin više ne može da odgovara svojim potpisom i reputacijom koju je sticao dvadeset godina i zbog čega se nalazi na spisku rabina koje odobrava Glavni rabinat Izraela.

Kao i u slučaju Mojsija, u izazovima koji su snašli zajednicu, ovog puta u vezi sa košer kuhinjom, važno je setiti se išijuta i uprkos velikim pritiscima, ostati „čovek među ljudima“.

Predavanje je bilo veoma posećeno i drugo u nizu predavanja koje će se, u narednom periodu, održavati subotom u 11h i koja će govoriti o različitim aspektima jevrejske tradicije, kulture i nasleđa.

U subotu, 5.01.2019. u 11 časova Brane Popović će govoriti o tome zašto je cionizam prokazana reč.

 

Dr Čedomila Marinković , Rimon Centar za proučavanje i promociju jevrejskog nasleđa, Beograd

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *