MORA DA SE ZNA

Upis na Skupštini izabranog rukovodstva JOB u registar crkava i verskih zajednica još uvek nije izvršen. Ministarstvo pravde ne radi svoj posao. Ovo mučenje već predugo traje. Da li se radi o neznanju ili nečemu drugom? Ako Ministarstvo pravde ne poznaje zakon, ko ga u ovoj državi poznaje? Biće ipak da se ne radi o neznanju, već o pojedincima koji utiču na donošenje odluka i ponašanje ove visoke institucije vlasti. U duhu najavljenih promena u strukturama vlasti, očigledno je da će i u Ministarstvu poneko morati da ode. Bilo radi neznanja bilo radi lukrativnih elemenata koji izgleda iniciraju sporost u jasno definisanim obavezama Ministarstva. Ne smatramo da je celokupno Ministarstvo krivac za nečinjenje, pa je to dovoljan razlog da se neko pozabavi problemom pronalaženja crva u jabuci.

Nečinjenje Ministarstva, pored zakonskih posledica, omogućuje i značajne finansijske zloupotrebe kako Jevrejskoj zajednici, tako i društvu u celini. Teško je poverovati da su institucijama Srbije nepoznate činjenice vezane za „sukob“ u Jevrejskoj zajednici, pre svega Jevrejskoj opštini Beograd. Mnogo je verovatnije da se interesna grupa iz JOB povezala sa ponekim članom izvršne vlasti pa zajedno generišu probleme tamo gde ih, sa tačke zakonske regulative ne bi trebalo da bude. Podsetimo se stoga kako se sve događalo.

Na skupštini krajem 2018, koju je Grupa oko smenjeneg predsednika protivno statutu JOB zabranila, smenjeno je rukovodstvo JOB i izglasana velikom većinom privremena uprava JOB. Povod za smenu je bilo netransparentno finansijsko poslovanje, smena Nadzornog odbora koji je na to ukazao, predlog tadašnjeg Veća da se deo sinagoge pretvori u hostel, nasrtaj na Savez jevrejskih opština Srbije i mnoge sitnije odluke koje ne treba nabrajati.

Na inicijativu tadašnjeg Veća JOB, Privremena uprava je prihvatila da se organizuje izborna skupština. Grupa koju su pre svega činili tadašnji većnici, od svog zahteva je odustala, jer većina članova nije dozvolila da organizacijom glasanja i brojanjem glasova upravlja Žika Anđelković- Pauk, unajmljen od tadašnjih opozvanih većnika na čelu sa Danilom Medićem. Žika Pauk nije član Jevrejske zajednice, a unajmljen je i redovno plaćan da se „brine“ o organizacionim stvarima JOB. Skupština je ipak održana po svim pravilima JOB, a već opozvani članovi Veća dobili su manje od dva posto glasova. Smenjeni članovi na čelu sa pomenutim Medićem ne priznaju odluke skupštine koju su sami tražili. Ministarstvo i pored dostavljenih biračkih spiskova sa skupštine i potpisima svakog od učesnika, verifikovanih od strane verifikacione komisije, i uz pismenu odluku i zahtev da se u Registar crkava i verskih zajednica upiše novo rukovodstvo, kako zakon nalaže, pronalazi solomonsko rešenje da poraženi na izborima daju svoju saglasnost o smeni? Verovatno jedinstven slučaj u svetu.

Opozvano rukovodstvo poziva Svetski jevrejski kongres (SJK) da se uključi i organizuje ponovne izbore. Članovi JOB pristaju i na takvo rešenje. SJK na sastanku u Ministarstvu pravde prihvata taj predlog. Radi činjenice da SJK uslovljava svoje učešće organizacijom i nadgledanjem svih faza izbornog procesa, grupa oko više puta opozvanog Veća ne pristaje ni na to rešenje koje su upravo oni zahtevali. Sada je stvar jasna. Ministarstvo žmuri i nastavlja priču oko saglasnosti svih aktera, izmišljenih sudskih sporova i ko zna čega.

Dodajmo ovome i sledeće činjenice. Nezadovoljni članovi JOB su ušli u svoju Opštinu, svoju kuću, bez nasilja. Policija koja je tom prilikom pozvana proglasila se nenadležnom s obzirom da nije konstatovano nikakvo nasilje. Doduše, nasilja je bilo u hodniku JOB kada je Avram Izrael uz pomoć Danila Medića i Jakova Albe napao jednog od članova zajednice pesnicama, oborio ga na zemlju i šutirao. Sve pred nadzornim kamerama ali ne i pred policijom. Izrael je nekoliko dana kasnije lagao da mu je pretučeni službenik JOB psovao majku i slično. Providna laž za tipično ponašanje dorćolskih siledžija.

Zatim smo bili svedoci prijave da se u prostorijama JOB nalazi bomba. Pri tome su preko puta Oštine stajali ljudi koji su se spremali da upadnu u Opštinu kada policija isprazni zgradu. Na sreću, zahvaljujući profesionalnom delovanju interventne i antidiverzione jedinice policije, ova  ideja nije realizovana. Pregled zgrade sa specijalcima i obučenim psom je izvršen i bomba nije nađena. Policija je legitimisala ljude koji su čekali sa druge strane ulice, očito očekujući svoj trenutak za upad u zgradu. Nažalost i pored jasne namere i zloupotrebe policije niko nije procesuiran za ovo delo. Ne sumnjamo da je policija obavestila nadležne o događaju i zloupotrebi značajnih policijskih resursa. Gde se zaglavilo možemo samo da pretpostavljamo.

U oktobru ove godine  je Grupa, ne možemo ih više ni zvati bivšim većem, zabranila je rabinu Srbije Isaku Asielu da drži versku službu u našoj sinagogi, zamenila brave na sinagogi i zapretila nekakvom svojom odlukom da će izbaciti rabina i njegovu porodicu iz stana u sinagogi. Pri tome su preuzeli i ulogu „vrhovnog rabinata“ . Odlučili su da za rabina postave čoveka koji za tu dužnost nema potrebne kvalifikacije. To je već bilo previše. Članovi su nakon službe za šabat zaposeli sinagogu i vratili je sebi, tj. vlasnicima, članovima JOB i svom rabinu. Sve je izvršeno bez nasilja. Angažovana je firma za obezbeđenje jer se očekivalo nasilje s obzirom da je to svojstveno članovima Grupe. I do nasilja je došlo. U ponedeljak je Grupa od petnaestak članova nasrnula na vrata sinagoge udarajući nogama uz dirigovanje narodnog tribuna Avrama Izraela i gosta iz Zemuna Nenada Fogela, koji je u Jasenovcu bestidno opstruirao odluku Srpskog Narodnog Vijeća, Židovske Zajednice Hrvatske i Antifašista Hrvatske, o čemu je i Jevrejska zajednica Srbije dobro upoznata, a sigurni smo i službe bezbednosti naše zemlje. Policija je srećom i ovog puta profesionalno reagovala ne dozvoljavajući fizički sukob Grupe i službenog obezbeđenja sinagoge. Kada je jedan od marginalnih članova Grupe, Jevrejin po tašti od prošle godine, krenuo da seče lanac kojim je kapija osigurana, policija ga je u tome sprečila i privela. Članovi Grupe koji su doskora pokušavali da predstave članove JOB kao opozicionare, kako bi nas suprodstavili vladajućoj većini u Srbiji i kako bi pokupili po koji poen, obrušili su se na policajce povicima da su nacisti i da je država antisemitska. Dakle dok su besneli i protivzakonito nasrtali na članove JOB, država im je bila dobra, a kada je policija delovala u skladu sa zakonom štiteći institucije, u ovom slučaju sinagogu beogradskih Jevreja, tada je država antisemitska, a policajci esesovci.

Grupa se legitimisala i svojom željom da krene u rasprodaju dobara koje je Srbija vratila i vraća Jevrejskoj zajednici. Za prodaju su početkom leta ove godine oglašene dve nekretnine (traženje suinvestitora) za lokacije na Studentskom trgu i u Južnom bulevaru. Bez obzira što zgrada na Studentskom trgu ima živog naslednika i što je delom u vlasništvu grada. O ovom slučaju je, kako smo obavešteni iz Gradske uprave, direktor Agencije za restituciju Republike Srbije gosp. Strahinja Sekulić obavestio gradonačelnika Beograda prof. dr Zorana Radojčića ukazujući mu, u okviru svojih nadležnosti, na pokušaj zloupotrebe korišćenja vraćene imovine JOB. Kada se pominje JOB, u ovom slučaju se radi o Grupi. Dodamo li ovome i više zaključaka nadzornog tela za praćenje implementacije zakona o povraćaju jevrejske imovine bez živih naslednika, kojima se jasno definiše da jevrejske opštine Beograd, Zemun i Kikinda ne podnose izveštaje o trošenju prihoda koje ubiraju na osnovu pomenutog Zakona, očigledno je da Ministarstvo ima jasnu sliku u kom grmu leži zec.

Ministarstvo zna, ili bi moralo da zna, da JOB (opozvano veće i firma koju su opozvani formirali protivno odredbama statuta) mesečno fakturiše preko pet miliona dinara. Konkretno, u oktobru ove godine, JOB je fakturisao 5,227.273 RSD zakupcima, a JOB-u je uplaćeno između 4,600.000 i 4,750.000 RSD. Svakog meseca, dakle, Grupa prihoduje oko 5,000.000 dinara, a da ni članovima JOB ni nadzornom telu ne podnosi račune kako se ova sredstva troše. Pri tome se ne plaćaju obaveze prema poveriocima, pa je sada dug JOB preko 350.000 Evra. Ne verujemo da je Ministarstvo spremno da ovaj dug, prouzrokovan vlastitim nečinjenjem preuzme na sebe, a nije ni jasno koliko se poreza plaća po osnovi navedenih prihoda. Niko u JOB ne bi želeo da plaća i nadoknađuje novac koji je verovatno otišao u nečije džepove. Plašimo se da će se u tom slučaju Ministarstvo oglasiti nenadležnim, za razliku od situacije kada se oglasilo kao nadležno da odlučuje i presuđuje koga treba upisati u Registar crkava i verskih zajednica gde definitivno treba samo da potvrdi odluke velike većine članova JOB koje su donete na dve skupštine, kako zakon nalaže. 

Na kraju pozabavimo se i besmislenim konstatacijama o sukobu dve FRAKCIJE u Jevrejskoj zajednici. Ovako neuko definisanje situacije može da bude rezultat nedoraslosti nekih novinara temama o kojima pišu, ili tendencioznog pristupa bilo pod pritiskom ili na bazi „burazerskih“ odnosa.  Sigurno je da neukost otvara više prostora „burazerskim“ kombinacijama ali treba imati u vidu da i pritisci van novinarskog esnafa, uz prisustvo finansijskih stimulansa, mogu da izmene sliku u javnosti. Činjenica da je tokom Holokausta, koji je odneo oko šest miliona žrtava, bilo nekoliko stotina, a možda i koja hiljada Jevreja, koji su na ovaj ili onaj način sarađivali sa dželatima, nikom pametnom nije dala mogućnost da konstatuje da je tokom pogroma bilo dve frakcije među Jevrejima. Nekoliko stotina kapoa po logorima i možda još toliko Jevreja koji su svoju glavu ili imovinu sramno štitili sarađujući sa dželatima nikome ne daje pravo da konstatuje da je bilo dve frakcije. Priznajemo da je ovaj primer vrlo drastičan ali smo ga upotrebili da bismo naglasili besmislenost konstatacije da se radi o frakcijama. Najviše što je umu blisko može se govoriti o Jevrejima spram kojih se nalazi Grupa Jevreja iz Jevrejske zajednice, potpomognute nekolicinom manje ili više lica van zajednice, koji su u povraćaju imovine videli svoju šansu. Stoga imamo pravo da ove malobrojne ličnosti iz naše zajednice i njihove spoljne pomagače nazovemo GRUPOM.  Da li D. Medića, A. Izraela, S. Levi, N. Papić, J. Albu, N. Fogela, Žiku Pauka sa desetak pomagača, možemo titulirati kao frakciju? Ne! Oni su jednostavno interesna grupa  koja koristi nečije ćutanje, i rupe u zakonima, i ubira tuđa sredstva. Stoga, gospodo novinari, ako pišete o nečemu obavestite se o činjenicama. Neobaveštenost je bila privilegija ali nije način profesionalnog rada.

Jevreji su u Srbiji brojno mala i možda nevažna zajednica za ponekog iz vlasti. Rekosmo za ponekog jer smo sigurni da većina ne misli na taj način. Za nas je naša jevrejska zajednica vrlo važna, bilo kao tradicionalna bilo kao verska. Nikome ne treba da pada na pamet da ćemo odustati da se borimo za principe koji su nas kroz vekove održali. To naši sugrađani koje cenimo koliko i oni nas dobro znaju. I Srbi su, kao i mi, vekovima čuvali svoj identitet i veru kroz sva iskušenja koja su im stajala na putu. I danas kad je i u Srba pitanje integriteta jednako važno kao i u našoj zajednici, moramo se boriti istom upornošću koju smo imali kroz istoriju.

REDAKCIJA

One thought on “MORA DA SE ZNA

  1. Spartak says:

    Ma čisto kao rosa, država i satrapi iza svega, ko god da dođe u Ministarstvo biće isto sa trenutnom vlašču. O tome svi normalni znaju i pišu po slobodnim medijima.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *