ODRICANJE OD VERE

ODRICANJE OD VERE

 

Prelazak na drugu veru da bi se spasao život potpuno je opravdan. Može se razumeti i prelazak na drugu veru u sredini u kojoj je većinsko stanovništvo druge vere radi poistovećivanja sa sredinom u kojoj se živi, naročito ako to podrazumeva sticanje jednakih prava i nediskriminisani položaj. Mi živimo u sredini u kojoj, srećom, nemamo takvih potreba i prelazak na drugu veru je redak slučaj.

Prelazak na drugu veru u današnje vreme iz nekih socijalnih i emotivnih razloga, naša jako tolerantna zajednica ne uzima za veliki greh i to kod nas to ne predstavlja razlog za isključivanje iz zajednice.

Prelazak na drugu veru radi venčavanja u crkvi u današnje vreme predstavlja neopravdan razlog za odricanje od jevrejske vere jer postoji i uobičajeno je sklapanje gradjanskog braka pred nadležnim državnim organom (matičar). Odricanje od vere je bolno za gradjane svih konfesija, a naše članstvo je naročito osetljivo na to posle svega što su naši preci preživeli, svih pogroma i Holokausta baš zbog toga što su odbijali da se odreknu vere. Zato je bolnija činjenica da se neko tako lako odrekne jevrejske vere.

Zbog tolerancije naše zajednice, ni član koji se odrekao jevrejske i prešao na drugu veru radi venčavanja u crkvi ne prestaje da bude član JOBa, ali ne može da rukovodi zajednicom od 2.000 Jevreja, jer je učino nešto, što je, ipak, nečasno. Ako je ta činjenica prećutana i skrivana od javnosti u vreme izbora na funkciju, na primer, predsednika JOB onda taj član podleže moralnoj odgovornosti i kao takav je nepodoban za dalje obavljanje funkcije u JOB. Član 55. Statuta JOB je propisao da  izabrani predstavnici JOB podležu moralnoj, materijalnoj i krivičnoj odgovornosti ukoliko se ne ponašaju u skladu sa Statutom JOB.

Razumevanje težine moralne odgovornosti može se olakšati poredjenjem sa nemogućom situacijom da se, na primer, na funkciju predsednika Patrijaršijskog Upravnog odbora Srpske Pravoslavne crkve izabere pravoslavac koji se odrekao pravoslavlja i prešao na Islam ili na bilo koju drugu veru.

Iz navedenih razloga, ako je tačno da se predsedik JOB Danilo Medić odrekao jevrejske vere, onda on podleže moralnoj odgovornosti zbog prikrivanja činjenice da se u vreme izbora na funkciju predsednika JOB odrekao jevrejske vere, da nije više Jevrejin i kao takav ne može obavljati funkciju predsednika jevrejske zajednice koja se bori i uspeva da očuva jevrejski identitet.

 

Branka Pavlović

6 thoughts on “ODRICANJE OD VERE

  1. Miloje says:

    Vera je lična stvar svakog pojedinca. U to se ne bih upuštao jer je to pravo neotuđivo u savremenom društvu . Podrazumeva se da svaka od konfesija ima svoja pravila. Sve je jasno!
    Dešava se neko promeni pripadnost nekoj od religija kao na primer Danilo Medić. U konkretnom slučaju niti je Pravoslavlje dobilo niti su Jevreji izgubili. To vam je kao falsifikovana novčanica ili trula jabuka. Problem nastaje kada fasifikovana novčanica uđe u promet ili tu trulu jabuku stavite među zdrave jabuke. Tada I neke manje ili više zdrave jabuke krenu da se kvare. A još ako ne vidite odmah da je trula, eto problema. Jedini način da problem rešite je da tu trulu odstranite a i druge koje je uspela da pokvari. To vam zna svaki domaćin u Šumadiji. Ajde da pomenem poznati stih, doduše malo izmenjen :
    Hiljadu će promeniti vera
    da učini što mu džepu drago.

  2. Svetozar says:

    Ne znam ko je administrator, na kraju nije ni vazno, ali me cudi zasto su moji komentari obrisani, jer ni jednom recju nisam nikoga konkretno vredjao? Izneo sam samo svoje misljenje u vezi nemilih dogadjaja u SJOS i JOB. Po kom osnovu je meni uskraceno demokratsko pravo izrazavanja misljenja, bez obzira da li se to nekom svidjalo ili ne?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *