Plinska svetlost 2

Nisam očekivao da će se ikad dogoditi – ali, evo, jeste – potpuno se slažem sa naslovom uratka nečega što sebe naziva “INFO JOB”

“KOTONOVO PRAVILO – REGULA COTONIAN

Ono što je nevaljano od početka ne može se

osnažiti protokom vremena”

Zaista ono što od početka nije valjalo neće se popraviti, bez obzira koliko da traje!

(Tu spada i provera kako se čije ime piše: nije mi poznato šta je izvesni “Koton” saopštio svetu, a za gore navedenu izreku zaslužan je Marcus Porcius Cato Maior Censor, rimski vojni tribun, kvestor, pretor, konzul, namesnik u provinciji Hispaniji, cenzor, ratnik i književnik /autor, između ostalog, i Katonovih izreka -Dicta Catonis – gde se pomenuta izreka i nalazi/, dakle KATON, kako su ga umni prevodioci sa latinskog na ovim prostorima nazvali, a ne Koton – što je svima sasvim dostupno u knjigama, pa i na Internetu, ali treba volje i sposobnosti da se ispravno pročita i napiše. A tri puta je u tekstu skarednog i kratkog uratka INFO JOB-a napisano pogrešno.)

Redom, po vašem nepismenom domaćem uratku:

Gore navedena izreka se, pre svega, odnosi na pravnu legitimaciju koju je rukovodstvo JOB, izabrano oktobra 2017. a smenjeno već dva puta od strane skupa razljućenih članova JOB-a, steklo našom nesmotrenošću. Nismo na vreme proverili s kim imamo posla (mada su neki, i ja među njima, već tada glasali protiv), i tako je nekvalifikovana osoba, sa – po Opštinu, ne po sebe – opasnim namerama došla u situaciju da našu Opštinu može da kidnapuje i svede je na mašinu koja prozvodi pare – koje će se trošiti po volji predsednika i njegovih odabranih poslušnika.

Još jednom, a već je ranije rečeno više puta: para od države i od kirija za vraćene nekretnine ne bi bilo da nije bilo Holokausta. To su krvave pare, one su tu jer mnogi od naših sunarodnika više nisu tu, i ne smeju se trošiti kako se kome neodgovornom učini zgodnim. Neophodni su pijetet i poštovanje zakona kada dođe do njihovog trošenja. Ali – badava ponavljam, nema kome.

(Predsednik JOB je, samo u januaru 2019, potrošio oko 5.500 evra od tih para. Putovao je po svetu, pretpostavljam važnim povodima, pretpostavljam u odabranom društvu, boravio u dobrim hotelima i jeo u skupim restoranima. Poređenja radi, to je otprilike iznos koji je, po njegovom obećanju prilikom izbora za predsednika, trebalo isplatiti kao mesečnu pomoć za decu članova JOB – pomoć koja se mesecima nije isplaćivala, i koja je tek prvi put posle duge pauze, i tek manjem broju dece, isplaćena pošto smo preuzeli zgradu Opštine i našli donatora. Više i dalje od toga ne možemo jer su svi prihodi JOB u rukama smenjene uprave, a ona izgleda nema nameru da ispuni obećanje dato prilikom izbora oktobra 2017.)

Dalje:

Kao datum ovog sramnog teksta navodi se 9. april, “41. dan okupacije zgrade Jevreja Beograda”. Ni to nije tačno: okupacija JOB traje od oktobra 2017, a danas je 41. dan od kako je delimično oslobođena.

Dalje:

Nema B’nei B’rit (ne Bnei Brit, kako u tekstu stoji) loža ništa sa “okupljanjem nezadovoljnih članova Jevrejske opštine Beograd”. Nezadovoljstvo i ljutnja članova JOB potiče od smenjenog predsednika i uprave JOB. Upravo zato su i smenjeni. Dva puta! (Reče jedan od naših članova: “Da meni 350 ljudi kaže da me neće za predsednika, odavno bih se zahvalio i otišao! Ali ne i ovaj! Nema tu obraza!”) Nemaju ništa s tim ni Sabadoš, ni Asić.

Na ovom se mestu mora reći još nešto, veoma važno: osoba koju nazivate “Asić” zove se Isak Asiel, i naš je rabin. Ako na njega mislite kada bezočno ponavljate “Asić” (ranije ste koristili još jedno prezime, ali pošto ništa ne znate i niste mogli da odlučite kako se piše, od toga ste, izgleda, odustali) sa očiglednom namerom da ga njegovim ranijim prezimenom, pre gijura, uvredite i da implicirate kako on nije Jevrejin, onda vam treba, pošto zaista ništa ne znate, objasniti: onaj kome je majka Jevrejka jeste Jevrejin, ali on sam nema nikakvih zasluga što se rodio u jevrejsko pleme. Onaj, međutim, ko sam odluči da se priključi Jevrejima, ko se prilježno školuje i sledi zapovesti onako skrupulozno kako to Isak Asiel čini, zaslužuje svako poštovanje. Ogroman je greh takvoj osobi prebacivati da nije Jevrejin. To piše u jevrejskim knjigama – ali badava, sigurno ništa od toga niste pročitali. A takođe vas nije briga da li činite greh – svakako nije jedini.

Dalje:

Još jedna izmišljotina: “vladanje zajednicom decenijama”. Nikad i nikakvog vladanja nije bilo – sve dok smenjena uprava nije uzurpirala sve što se uzurpirati može, smenila Nadzorni odbor izabran na Skupštini i isključila većinu iz odlučivanja. “Vladanje” je postalo zanimljivo tek kada su se pare pojavile. Još jednom: krvave pare. Ništa rušilačko ni destruktivno se nije dogodilo 28. februara i posle tog dana, osim ako pod tim ne podrazumevate činjenicu da je najvećim štetočinama zabranjen ulazak u zgradu Jevrejske opštine Beograd. Po svim merilima to se ima smatrati dobrim delom.

Dalje:

Koje to “benefite” u “dugoj istoriji” Opštine članovi sada osećaju? I šta to “dobro, korisno i valjano” pripadnici “Bnei Brit” (još jednom, pazite: kaže se i piše B’nei B’rit, da li ćete ovog puta zapamtiti?) “ocrnjuju i kao zlo etiketiraju”? Dakle: kompaniji koja je zdravstveno osigurala članove JOB, ova Opština duguje oko 100.000 evra, i vrlo je moguće da će ugovor biti raskinut. Obećani dečiji dodaci se odavno ne isplaćuju. Od kulture, obrazovanja, vere – nema ništa. Dugovi Opštine su ogromni, verovatno veći od 200.000 evra (sve za godinu i po dana). Na šta se troše pare koje dolaze od iznajmljivanja po restituciji vraćenih nekretnina? To su “benefiti”?

I koje je to “legitimno rukovodstvo”, kada je već dva puta smenjeno od strane brojnih članova JOB (pošto slabo pamtite, još jednom: 230 članova JOB u decembru 2018. i 350 članova JOB u martu 2019. smenili su rukovodstvo izabrano oktobra 2017.)

Dalje:

Da li zaista mislite da će vam iko poverovati kad kažete da je zgrada Opštine preuzeta jer je to učinjeno iz “koristoljublja vladanja i interesa u Zajednici”? (Ovo je takođe jako nepismeno; bilo bi preporučljivo da o pismenosti svojih uradaka povedete računa, smejaće vam se ljudi, ne samo zbog sadržaja! A onda i aorist, “staviše u funkciju zla” i “okupiše”; arhaizmi su prevaziđeno sredstvo u polemikama, koriste ih samo jako neuki.) Niko od onih koji su već više od pet nedelja u zgradi naše Opštine nikada nije bio plaćen za ono što je ikada radio u Opštini. Osim, naravno, obezbeđenja – koje moramo da imamo, i moramo da plaćamo, jer se plašimo da znamo s kakvim protuvama imamo posla (setiti se anonimne dojave o bombi, dve pravnice pored ulaza i grupe siledžija preko puta zgrade koji čekaju da policija raščisti prolaz). Da li iko od onih kojima je zabranjen ulaz u zgradu Opštine može za sebe da kaže da je radio/radila, i da radi, isključivo volonterski? A plate? A honorari? A izlasci na ročišta? A službena putovanja? A sendvič sa kulenom za 550 dinara? A zaposlena familija? A razni “dilovi” i razni “pauci”?

Dalje:

“Ko su ti ljudi, kako su se okupili… transformisaše se i zavladaše (crni jado, opet aorist!) Zajednicom”. Ovo je, pretpostavka je, retoričko pitanje. Na njega, međutim, postoji odgovor: to su užasnuti, zgroženi i zgađeni članovi Jevrejske opštine Beograd, oni koji mesecima nisu mogli da veruju svojim očima, ušima i mozgu da se s njihovom Opštinom događa ono što se događa. Ne samo da su, nesmotreno, dozvolili bitangama da otmu sve što se oteti može, već gledaju i svoje drugare (“braću i sestre” kako u uratku stoji) iz detinjstva kako učestvuju u pljački (“vedre i oblače” kaže se). Niko njima ne “manipuliše”, oni su učinili jedino što je moglo da se učini u samoodbrani i u odbrani Opštine.

Dalje:

Opet moram da se složim: “Svi smo sve videli i doživeli, svako na svoj način, ali sa jasnom porukom: svađa, deoba, netrpeljivosti, pravovernih (šta će to tu?), okupacije, samovlašća…” Sve je ovo tačno, i sasvim važi za smenjenu upravu i one uz nju.

Dalje:

Hor “Braća Baruh” je imao priliku da još jednom zablista na pozornici “Kolarčeve zadužbine”, zajedno sa izuzetnim gostom, violinistom iz Izraela, i sa orkestrom odabranih profesora i muzičara sa Muzičke akademije u Beogradu. I šta se dogodilo? Danilo Medić, dva puta smenjeni predsednik JOB, zabranio je horu učešće na koncertu? Zašto? Zato što u najavi stoji da je loža B’nei B’rit-a (zapamtili?) jedan od organizatora. Što faktički nije, ali koga briga. Inatićemo se, a hor neće raditi ono zbog čega postoji i neće blistati na pozornici. Posebno je nepoznato zbog čega je hor na ovu ucenu pristao (ucena? pa nije ucena, jer niko u horu odavno nije plaćen, nema šta da se uskrati ako se ne posluša naređenje – što stvar čini još čudnijom). Znači: hor je vlasništvo Danila Medića, osobe koja je predsednik JOB još samo na papiru, i još samo zato što ga država – ko zna iz kog svog, za nas nedokučivog (zaista?) razloga, na tom mestu drži.

Sve je ovo napisano isključivo iz razloga održavanja sopstvene mentalne higijene. Ne dopuštam da me protuve prave ludim, nema tu mesta za sagledavanje argumenata druge strane. Druga strana ne postoji. Sve je to kulisa koju neki ministri i drugi kobajagi viđeni zvaničnici, domaći i strani, iz svojih razloga pridržavaju.

Za kraj sam još jednom prinuđen da se složim sa družinom koja samu sebe naziva INFO JOB, (citat):

Valja o napisanom promisliti!! Kome to nije u interesu snažna, brojna I finansijski samostalna Jevrejska opština Beograd? Kome je u interesu da se svadjamo i na kraju podelimo?                                                                                                                                                              

Brane Popović,            09.04.2019

2 thoughts on “Plinska svetlost 2

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *