POGLED SA STRANE

PREBROJAVANJE KRVNIH ZRNACA

    Ja nisam član JOB, nisam ni Jevrejka, ali kad sam se pre 45 godina udala za Jevrejina („pravog“ po Halahi), stekla sam pravo da postanem član Jevrejske opštine Novi Sad. Od tada, trudila sam se da jevrejskoj zajednici (pri čemu podrazumevam zajednicu u celini, a ne samo u Novom Sadu), dam onoliko koliko su moje mogućnosti dozvoljavale u materijalnom, profesionalnom i svakom drugom smislu.

Puno sam ja od te zajednice i dobila, ono što smatram najvrednijim je mogućnost i privilegija da upoznam mnoge divne ljude, koje sad mogu da smatram i nazovem prijateljima i kojima se radujem kad god i gde god da se sretnemo.

Neću reći da se tokom ovih godina nisam susrela i sa članovima zajednice koji su više tražili nego što su davali, a bilo je i onih koji su želeli da izvuku, ili su izvukli, neku korist, ali i njima se sa manje, ili više uspeha stajalo na put. Nikada se, međutim, nije desilo nešto slično onome što se sada dešava u JOB. Nikada se nije desila takva uzurpacija vlasti, takvo bezočno ignorisanje članova zajednice, Statuta, na zakonu donetih odluka, običaja, ustaljenih pravila ponašanja… Uporno se ponavljaju neistine, poluistine, iznose netačni podaci, izvlače delovi iz konteksta, obmanjuje članstvo, kleveću i napadaju neistomišljenici i koriste najniže metode za postizanje cilja. A cilj je samo jedan – uzeti što više za sebe i isključivo za sebe. Zajednica, tj. članstvo više nije bitna, izuzev onih koji sada izvršavaju naloge koje im daje rukovodstvo JOB i samo dotle dok to rade bezpogovorno. Ako se usprotive, već sutra će biti zamenjeni nekim drugim poslušnikom.

Još nešto, nikada jevrejska zajednica nije dozvolila da unutrašnji problemi izađu iz kruga zajednice, a kamoli da štampa piše o tome. Rukovodstvo JOB se spustilo na najniži nivo gostovanjem na TV PINK i davanjem izjava “žutoj“ štampi, što očigledno jeste njihov nivo, ali nije bio i ne treba da bude nivo jevrejske zajednice.

Nisam se slagala, ali nisam želela da pišem o odlukama JOB kao što su: osnivanje firme suprotno Statutu, smenjivanje članova Nadzornog odbora i sl. Ono zbog čega sam se odlučila da ovo napišem su tekstovi INFO JOB kojima pokušava da se opravda ono što se opravdati ne može – činjenica da je predsednik JOB sklopio brak u pravoslavnoj crkvi. Ne čudim se što su ti tekstovi nepotpisani, jer čovek koji ima imalo morala, koji ima makar minimalna saznanja o životu u jevrejskoj zajednici u Srbiji, ne može staviti svoj potpis ispod ovakvih skandaloznih (i polupismenih) tekstova, a zašto ih piše u to ne mogu da ulazim. Tekstovi su  prepuni, kako to Igor Najfeld lepo kaže „iščašenih metafora“, zamena teza, neistina, „pljuvanja“, podsećanja na „zveckanje kristala“ i širenje straha zbog navodnih podela, elitizma… što nam govori da je, opet moram citirati Igora „ozbiljno prolupao“.

Ovakvi tekstovi kod mene izazivaju strah, ali ne od onih koji „prebrojavaju jevrejska krvna zrnca“, već od onih koji opravdavaju laž i obmanu. Danilu Mediću se za slučaj razvoda braka u pravoslavnoj crkvi, koji je da bi se mogao razvesti prethodno morao biti u istoj toj crkvi i sklopljen, „stavlja na teret“ to što je ovu činjenicu PREĆUTAO i time obmanuo članstvo. Sumnjam da i piscu tekstova kojima bezuspešno želi da opravda Danila Medića, iako tekst zapravo ne sadrži ništa što bi ga moglo opravdati, može biti normalno da neko ko je pravoslavac, i to vernik, što je potvrdio venčavajući se u pravoslavnoj crkvi, treba da bude predsednik jedne jevrejske opštine, pa makar se on zvao i Danilo Medić.

Ljubica Dajč, Jevrejska opština Novi Sad

3 thoughts on “POGLED SA STRANE

  1. Boris says:

    Draga Ljubice, lepo ste sve ovo napisali. Naročito ono za neodgovorno korišćenje jezivih krilatica i aluzija na prošlost zarad sticanja nekakvih poena a sve u cilju produbljivanja razdora kao jedinog mehanizma kojim se pokušava zadržati vlast u JOB. Ovo liči na sve dublje gaženje u glib koje neminovno vodi ka gubitku skrupula i svakog obzira u odnosu i odnošenju prema članstvu. Stoga NE mahanju grozotama prošlosti i krajnje bezobzirnom širenju straha među članstvom. Samo onaj ko ne poznaje ili nema obzira prema jevrejskoj tradiciji može tako neodgovorno aludirati na jedno od najvećih pomračenja ljudskog uma i stavljati ga u funkciju svojih malih interesa. Nije ovde reč o nikakvom brojanju zrnaca, to nikom zdravorazumnom ne bi palo na pamet da radi, reč je o nečemu mnogo jednostavnijem – postojanju ili ne osnovnih etičkih normi i uzansi ponašanja. E, to već jeste nešto gde se prebrojavamo i svrstavamo.

  2. Boris says:

    I da dodam jednu lepu vest. Upravo sam se vratio sa Ledor Vador is Subotice. Predivno druženje sa starim i novim poznanicima iz Subotice, Sombora, Novog Sada, Zrenjanina… besprekorna organizacija Havera i JO Subotica. Tople pozdravne reči Jošue Štajnfelda, Roberta Sabadoša, Ministarstva prosvete. Učenje, obilazak „jevrejske“ Subotice… puno nasmejanih lica, reči podrške, duha zajedništva i solidarnosti.

  3. Hana Gašić Montiljo Hanika says:

    Koristim priliku da se lično zahvalim Ljubici Dajč, članici Jevrejske opštine Novi Sad, što je nadahnutim rečima iskazala svoje mišljenje o nemilim događanjima u jevrejskoj zajednici u Beogradu. Nemam ništa da dodam ni da oduzmem. Divim joj se što se aktivno postavila u odnosu na nastalu situaciju u JOB i što se odlučila da nam pruži punu podršku. “Nikada se nije desila takva uzurpacija vlasti, takvo bezočno ignorisanje članova zajednice, Statuta, na zakonu donetih odluka, običaja, ustaljenih pravila ponašanja…” U celosti podržavam njene stavove.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *