Sokak – kratka istorija zaborava

Ima mesta u našoj neposrednoj okolini na kojima se izvedu neki odlučujući koraci ka čistijoj i boljoj sudbini – a na koja zaboravimo čim stignemo do cilja. Ta mesta doživljavaju sudbinu ljudi; u jednom vremenu su luke utehe i spasa, bitna do neba – u drugom su gotovo zaboravljena. A ako i nisu, kasnije samo tinjaju kao slabe vatre podsećanja onih koji su na njima boravili i delovali, i odatle polazili na odlučna i pravedna suzbijanja naopakosti.

Jedno od takvih mesta je jedan kafe u Beogradu, koga su četiri člana JOB nazvali Sokak. Da se lako zapamti i da se, u slučaju potrebe, tom nazivu samo doda vreme okupljanja na razmatranje đavoljeg stanja u zajednici i dogovora o narednim koracima.

Za Sokak bi se i danas moglo reći da je mesto koje ne puca od ugleda. Ali, da se sa njega sa obe noge zakoračilo u novovremenu istoriju JOB… e, to već upućuje na ozbiljnija razmišljanja.

Kada se, krajem 2017. po JOB zapatila pošast razaranja, samovolje i neoklevajućeg uzimanja, kada je JOB, gotovo preko noći, postao topla banja za drske i nezajažljive, sredinom decembra učestala su okupljanja u Sokaku. I to koga? Onih koje se sa takvim stanjem nikako nisu mirili! Tu su baš takvi domišljali kako da se suprotstave tadašnjem rukovodstvu i spreče, ili bar uspore sled loših događaja. U to vreme nije bilo drugog mesta na kojem bi se tako slobodno moglo dogovarati o tome šta da se radi.

Nešto kasnije, u rano proleće 2018, društvu u Sokaku počeli su da prilaze i drugi članovi JOB, svakako privučeni nadom da od tih okupljanja i razgovora nešto može ispasti. Da kriva Drina ne bude nepopravljivo kriva. Tako se i desilo da su na desetine naših članova prošli kroz to mesto i da niko nije propustio da bar nešto kaže o mučnom stanju u Opštini i tome kako da se toga oslobodimo, kako da skinemo sramotu koja se pomahnitalo širila.

Ipak, šta je to tako opipljivo važno poteklo iz Sokaka?  Pre svega, tamo je začeta ideja o otporu novonastalom stanju. Tamo je začeta, a potom i ostvarena ideja o uspostavljanju i radu Glasa razuma, dugo vremena naše jedine zajedničke informativne službe. Pravljenje sajta – učinjeno je to po najvišim standardima, onako kako se pokreće rad svetskih  agencija – isto kao i sam rad Glasa razuma, plaćeni su iz džepova osnivača, onih najodanijih dogovorima u Sokaku (tako se plaća i danas). Vrlo brzo, Glas razuma postao je jedina sobodna jevrejska tribina zanemarenih i povređenih, dugo vremena jedini glas o teškim prilikama u JOB; taj glas niko nikada nije mogao staviti pod svoje i potom drndati kako mu se hoće.

Sa svoje strane Sokak je vršio funkciju redakcije Glasa razuma, sa sve kafama, sokovima i pivom. I zato nije čudo što se svako ko je tamo dolazio osećao dobro. Još i važnije: izlazio je odatle ohrabren uverenjem da promene jesu moguće.

U Sokaku je rođena ideja o decembarskom održavanju Skupštine članova JOB, što se i desilo u hotelu „Zira“ uprkos zastrašujućem naporu onih koji su zapeli da to osujete. Tamo je iznikla ideja o uspostavljanju nove demokratske uprave u Opštini, što je tada bila uska okosnica nastupajućih promena. Na istom mestu raspravljano je i o nameri da se organizuje naredna Skupština članova JOB, ona iz marta prošle godine. Sokak je tako, ni luk jeo ni luk mirisao, izrastao do neslućenih visina kao pogodno i osvedočeno mesto dogovaranja o svemu što pritiska i davi JOB. Tamo je, vredi dodati, održana i jedna proslava Hanuke!

A kada je državna vlast najzad dokonala da u Registar crkava i verskih zajednica treba upisati legalno izabranog predsednika JOB, više njih je požurilo da istakne svoje neizbrisive i sudbonosne zasluge za novonastalu promenu, svoju nemerljivu ulogu, sebe bez kojeg se ništa ne bi desilo. Previše brzo pokazalo se da nisu sve mačke umiljate, pogotovo ne one koje bi da zajašu oblake. Samo ja pa ja! A Sokak, i to par godina? Ma kakvi!

Doduše, okončanjem dvoipogodišnje borbe za pravdu i upisom novog predsednika Opštine stiglo se do cilja. I to je bilo najvažnije, ono čemu se u Sokaku nadalo. Time je prestala potreba za grčevitim dogovorima iza stakala kafea. Stalno društvo iz tog gostoljubivog prostora, hvala bogu uvećano, odnedavno može da divani i na miru pije kafe. Lakoma zamisao jednog od stalnih gostiju da se, makar privremeno, makar šale radi, o zid Sokaka okači mala tabla sa rečenicama koje upućuju na nesvakidašnju ulogu tog mesta u istoriji JOB, više je sanjarenje nego zbilja. Osim ako se ko ozbiljno zamisli.

Za dalje, tek će se videti. Sokak se pomeriti neće. Pametnom dosta.

REDAKCIJA

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *