Tajna je tajna

Tajna je tajna
ili
moj pokušaj da smešne tvrdnje rukovodstva JOB shvatim kao humoresku. Dakle humoreska na humoresku

Razmišljanje o tekstu dostavljenom članovima JOB 8. oktobra 2018.
…Uprava JO Beograd: “Kako vas ne bismo opterećivali detaljima”….

Zamislite bezobrazluka, dragi članovi JOB, da su se neki od članova usudili da priupitaju rukovodstvo JOB za šta se troše opštinske pare i koliko ima redovno i vanredno zaposlenih i sa kojim prinadležnostima u JOB.
Zamislite, dragi članovi JOB, da se marginalni narod Sjedinjenih Država zaintači da mu se kaže koliko ima članova CIA, čime se bave i koliko para dobijaju, vidno ili nevidno, članovi kongresa, senatori… Isto tako bi i Rusi, razbacani po desetak vremenskih zona, mogli da traže da im se kaže koliko taj KGB ili kako se već zove ima zaposlenih, šta rade i koliko su plaćeni vidno ili nevidno gubernatori, bojari…. Šta mislite da je tupavi Francuski narod zahtevao od Luja XIV da mu podnese račun, koliko plaća musketare, koliko Kardinala Rišeljea…
Kao što se da zaključiti, svi veliki sistemi, kao i JOB uostalom, moraju da imaju svoje tajne radi brige o narodu o kome brinu. Sigurno je da ova briga nije uvek vidljiva od strane naroda o kome se briga vodi, jer je narod u principu neuk i nespreman da bi mogao da razmišlja o velikim temama. Ali zato je tu struktura koja ga vodi, misli o interesima naroda i štiti ga od samog sebe. Normalno je da to i košta, a narod toga mora da je svestan. Podrazumeva se da narod nije u stanju da proceni koliko ga ta zaštita košta ali to i nije naročito bitno jer bi saznanje o tome narod moglo nepotrbno da optereti. Dobiće narod onoliko koliko se proceni da mu sleduje ali prvo se moraju namiriti oni koji ga vode, koji danonoćno brinu o njegovim potrebama, u skladu sa mogućnostima naroda da ustupi svoj novac dušebrižnicima.
Zato, dragi članovi JOB, ne petljajte se u svoje stvari, ima ko o tome vodi računa. Ne brinite o vašim parama i sličnim detaljima, ima ko da o tome brine da ih deli i najpravednije koristi. Ukoliko nekad i nema dovoljno novca da se sve potrebe zadovolje, neko će proceniti u vaše ime šta je preče, ali će vas i obavestiti da je za nedostatak novca za vaše potrebe kriv neko drugi koji nije doturio dovoljno. Pustite da vas vode „izabrani“, neke za nos a neke za uvo, ali važno je da ste vođeni ali ne i viđeni. Ako oni trpe vas i vi trpite njih, dok možete.

Miloje Todorović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *