TAKO JE GOVORIO GORAN VESIĆ

Preuzeto iz vesti koju je Jevrejska opstina Beograd dostavila članstvu: “Goran Vesić, zamenik gradonačelnika je tokom obraćanja (na proslavi Hanuke u JOB, prim. autora) čestitao praznik svim Jevrejima, i rekao da je radostan što se Jevrejska zajednica ponosno vraća u svoj Beograd. Istakao je da je poslednjih osam decenija, do pre nekoliko godina Jevrejska zajednica živela u mraku, i da se sada to menja uz veru da će Jevrejska zajednica dati svoj doprinos srpskom društvu.” Kod nas bi se to reklo “reče i ostade živ“.

Zapravo je Vesić u nečemu u pravu. Imali smo period mraka. Da se podsetimo: osam decenija, znači od 1938. Pre 80 godina je za Jevreje počeo mrak sa antisemitskim zakonima, a potom sa Numerus klauzusom, kamionima-dušegupkama i mračnim vodama Dunava.

Dva dana po oslobođenju Beograda, 22. oktobra 1944, dr Fridrih Pops širom je otvorio vrata Saveza jevrejskih opština u ulici Knjeginje Ljubice 34 (današnja Zmaj-Jovina ulica) i na ulazu ukucao staru tablu, koju je sve vreme čuvao dok se krio za vreme rata: “Savez jevrejskih veroispovednih opština Jugoslavije”. Savez je počeo sa radom, a sa njim i prihvatilište za povratnike (povratnike nakon najnemogućijih načina preživljavanja), ambulanta, menza. Osvećena je sinagoga u Kosmajskoj ulici i tom prilikom priređen je pomen žrtvama rata. Hor “Srpsko-jevrejsko pevačko društvo” je, već krajem decembra 1944. godine, priredio koncert u velikoj sali Jevrejskog doma, a prihod od koncerta ustupljen je Srpskom crvenom krstu. O kakvoj vrsti mraka tu govorimo?

Tokom “mraka”, pedesetih godina osnovano je Jevrejsko zabavište, omladina je opet počela da odlazi na logorovanja i zajednička letovanja. Sve više pažnje poklanjalo se umetnosti, književnosti, muzici. Počinju da se objavljuju pripovetke i drame sa jevrejskom tematikom. Naš hor je učestvovao na festivalima u Izraelu. Počeli su da izlaze „Jevrejski pregled“, “Jevrejski almanah” i “Jevrejski kalendar”. Predsednik Saveza je učestvovao u radu Svetskog jevrejskog kongresa, čiji je Savez bio jedan od osnivača. Održavaju se svečane akademije. U Beogradu je otvoren Klub čitalaca, a u Novom Sadu Jevrejska čitaonica. Raspisuju se nagradni konkursi za naučne i umetničke radove sa jevrejskom tematikom. Predstavnici Saveza učestvovali su na brojnim međunarodnim konferencijama jevrejskih organizacija. Priređivane su književne večeri i seminari, a omladinski klub je i za omladinu van zajednice organizovao literarne večeri. Jevrejsku zajednicu su posetili violinista Jehudi Menjuhin, književnik Sol Belou, prof. dr Selman Vaksman, pronalazač streptomicina, istoričar Sesil Rot i mnoge druge poznate ličnosti iz sveta, koje su došle u posetu Beogradu. Muzej Saveza u Beogradu otvoren je za širu javnost.

U “mraku” šezdesetih i sedamdesetih aktivnosti su proširene otvaranjem izložbi i brojnim predavanjima sa jevrejskom tematikom u jevrejskoj zajednici i van nje. Savez je objavio knjige “Kratka istorija jevrejskog naroda” od Simona Dubnova, “Stara jevrejska umetnost u Palestini” od Vidosave Nedomački i „Skoplje – Sarajevo, oktobar 1966“, povodom otvaranja Jevrejskog doma u Skoplju i 400-godišnjice dolaska Jevreja iz Španije u Bosnu. Muzej Saveza učestvovao je u “Nedelji muzeja”. Svečano su, 1966. godine, otvorene novouređene prostorije Jevrejske opštine u zgradi Jevrejskog doma u Beogradu i od tada su se na tom mestu, sve do prošle godine, održavale večeri posvećene dobitnicima Nobelove nagrade, dobitnicima nagrada na Savezovom konkursu, večeri sefardske muzike, pozorišne predstave, filmske projekcije, proslave, književne i muzičke večeri, akademije, komemoracije i sastanci.

“Mrak” osamdesetih i devedesetih obeležilo je obogaćenje sadržaja Biblioteke Saveza i Jevrejskog istorijskog muzeja novim izdanjima knjiga, velikim izložbama, rasla je posećenost kurseva hebrejskog jezika. U Beograd  su dolazili ljudi da bi posetili izložbe “Jevreji u Beogradu”, “Jevreji Dorćola – Priča o komšijama kojih više nema”,  “Životni ciklus – običaji kod Jevreja” i izložbe u okviru obeležavanja 500 godina španskih Jevreja u južnoslovenskim zemljama koje su sve održavane u prostorima van Jevrejske opštine.

Početak „mraka“ novog milenijuma obeležilo je kapitalno delo „Mi smo preživeli… Jevreji o Holokaustu“ u pet tomova, od kojih su prva tri prevedena na engleski jezik. Održana su tri tronedeljna seminara za mlade koji žele da započnu vlastiti biznis. Predavači su bili instruktori iz Izraela (JDC) i domaći predavači, uglavnom sa Fakulteta organizacionih nauka i Ekonomskog fakulteta. Organizatori: JDC I Poslovni klub Jevrejske opštine Beograd. Na svakom seminaru je bilo po 25 polaznika, od kojih su samo polovina bili Jevreji.

Poslednje velike izložbe bile su “Jevreji Srbije u Prvom svetskom ratu”, povodom obeležavanja 100-godišnjice od početka Prvog svetskog rata, koja je gostovala u petnaest gradova Srbije, i “Jevreji Srbije – oficiri Vojske Kraljevine Jugoslavije”. Za izložbe su priređivane spomenice, katalozi i monografije.

Da li se svetlo po izlasku iz mraka meri količinom novca? Razlika između “mraka” prethodnih 80 godina i sadašnjeg vremena je količina novca. Jedino što sada svetluca u mraku su sjajni evri, ali ima i više interesenata za njihovu podelu.  Na čelo Jevrejske opštine Beograd došli su ljudi koji su se usudili da članovima ne dozvole da uđu u svoje prostorije i u svoju sinagogu. Našim svetlucavim novcem plaćaju privatno obezbeđenje i odlučuju u ime nas kako će najbolje da podele svetlucave novce između sebe.

U poslednjoj epizodi našeg “mraka” pojavilo se 230 ljudi, koje ne interesuju svetlucavi evri, već su izvadili novac, svoje teško zarađene pare, da pomognu akciju vraćanja “mraka” koji se razvijao i postajao sve uspešniji od 1944. godine pa nadalje, ljudi kojima je stalo do zajednice a ne do svetlucavih evra.

Na kraju, poruka za Gorana Vesića.

Gospodine Vesiću, zar zaista mislite da će tek sad „…Jevrejska zajednica dati svoj doprinos srpskom društvu”, da do sada to nije bio slučaj? Ako je tako, onda treba da se zapitate da li to znači da treba da zaboravimo sve čuvene profesore univerziteta, istraživače, lekare, pripadnike vojske, književnike, muzičare, glumce… i da zaključimo da istorija počinje od nas! Drugi put, kad se spremate da govorite u javnosti, pokušajte da nađete pouzdane izvore informacija. Time ćete postići da na Vašu dobronamernost ne padne senka.

 

Grupa članova Jevrejske opštine Beograd

10 thoughts on “TAKO JE GOVORIO GORAN VESIĆ

  1. vidoje says:

    Ispravka:
    „… u ulici Knjeginje Ljubice 34 (današnja Zmaj-Jovina ulica)“
    … i danas je Knjeginje Ljubice. Zmaj Jovina je tek od Vasine .

  2. Boris says:

    Tako je. Ton dolazi sa vrha. Svaka reč, pogotovo ona iznesena javno, ima težinu, i mora se izgovarati sa pažnjom. Na nama je omogućimo da se javnost upozna sa značajem i doprinosom jevrejske zajednice društvu tokom proteklih decenija, vekova. Ako je reč o mraku, može biti govora samo o ovom jednogodišnjem koji se nadvio nad zajednicu. Sva sreća pa mu je kraj blizu.

  3. Spartak says:

    Neka samo pogleda na sajtu Saveza brošuru Znameniti Jevreji pa će videti aktivnosti Jevreja Srbije do današnjih dana. Stvarno se čovek tek probudio kao onaj iz poznate američke bajke Rip van Winkle ili pao sa Marsa. Ma nema vremena od novogodišnjeg kič kičenja grada da prouči aktivnost Jevreja u Beogradu do doba sadašnjeg mraka kako u JOB tako i državi.

  4. Dr Bozidar Levi says:

    Bravo na odgovoru – jos ima zivih koji se secaju kako je bilo pre ove, sada bivse, Uprave JOB..
    Sramota je da ne demantuju ovakvu skandaloznu i neistinitu izjavu – jos je veca sramota da istu prenose u afirmativnom tonu. Pri tome, zar nije najveci broj njih „harao“ jevrejskom zajednicom u tim „mracnim vremenima“.

  5. Igor Najfeld says:

    U vezi „doprinosa Jevrejske zajednice Srpskom drustvu“ treba dodati i ucesce Jevreja u radnim
    akcijama, osnivanje i javna istupanja Srpsko-Jevrejskog Drustva u teskim trenucima ove zemlje u period od 1990-2005.

    Mene, bivseg akcijasa, rec mrak inspirise na pesmu:

    „U tunelu usred mraka
    sija zvezda sestokraka“ ,

    kao verodostojan opis delovanja smenjenog rukovodstva: i dalje rade u
    mraku uz mahanje jevrejskim simbolima.

    Sve najbolje, Igor Najfeld

  6. Spartak says:

    Budimo realni. Na osnovu istorijske komparativne analize istorije iz raznih izvora, mi živimo u državi koja je lik u ogledalu Italije u vreme onog čike sa jakom vilicom. Neću da detaljišem ali očigledno je, počev od korupcije do batinaša. Prijateljstvo sadašnjeg rukovodstva JOB sa državnim funkcionerima će se debelo naplatiti. Uostalom, takvih je bilo koji su pregovarali u Varšavskom getu, Budimpešti sa Ajhmanom, a bilo i Židova koji su po Nemačkoj jurili po gradu da potkazuju Židove da bi ispunili kvotu i spasli sebi život. Sve se danas ponavlja i sva sreća da smo još u fašizmu a ne tvrdom nacizmu. Sve ovo je sramota za jevrejsku zajednicu, najveća u istoriji Jevreja na ovim prostorima. Teško vređanje onih Jevreja pa i ostalih heroja koji su pali u borbi protiv nacizma i fašizma. Da li nas čeka repriza naših roditelja, baka i deka? Sve ide u tom pravcu. Smrt fašizmu, sloboda narodu. Mnogo, mnogo je sličnosti sa prošlim vremenima.

  7. Pavle says:

    Vesić je samo jedan obični točkić u sistemu laži. On nema pojma ni šta radi ni šta govori. Cilj je samo lupetanje da se svima nekako dodvori.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *