Trošenje, uzimanje, džapanje

Pre neki dan je na jednom ovdašnjem tv programu emitovana emisija o 48. gradonačelniku Beograda, Vladi Iliću. Čovek je bio industrijalac, bogataš i dobrotvor. Stanove je gradio za svoje radnike u krugu svojih fabrika kojih je imao 17. Sve je to stvorio svojim radom, a svojim kapitalom je gradio škole, bolnice…

Kada sam, pre par godina, pričao sa smenjim predsednikom Medićem, nudio je sličnu viziju za našu zajednicu; niko nikada neće biti siromašan, svi će imati socijalnu i medicinsku zaštitu, živeće ova zajednica kao nikada do sada, pravo blagostanje. Sve je to fino i krasno i liči na Vladu Ilića – ali je razlika u tome što je Medić to hteo od naših para a ne svojih. Verovatno je i Vlada smenjivao direktore i predradnike, ali ovaj drugospomenuti je smenio Nadzorni odbor kada je Odbor tražio da dobije uvid u ono što se mulja. Pričaju Medićevi pajtaši da na sve sastanke uvek ide sam i da bez svedoka dogovara sve dilove?

Puno mi je zasmetalo to što su članovi Veca plaćeni ne za svoj rad, a neki većnici su odjednom postali i članovi Nadzornog odbora “opštinske” firme. Dodatno mi je zasmetalo to što su članovi novoizbranog Nadzornog odbora (nestatutarno) plaćeni od strane onoga koji treba da bude nadziran. Kako objektivno da vodiš nadzor kad ti od toga šta kažeš zavisi svakomesečni honoraar? Recimo, Dina Jovanović Mešulam, član Nadzornog odbora JO Beograd, prima 45.000 dinara mesečno. Izgleda da je to po nekom ugovoru o radu u Jevrejskom kulturnom centru, jer u Blagajnickom dnevniku piše da je ona, tokom jula prošle godine, dobila 380 evra za JKC? Da li se na to plaća doprinos državi? Verovatno ne jer imamo veliki broj primalaca novčanih iznosa od JOB na priznanicu.

Jednu vam stavljam na uvid sa Dininim potpisom – za decembar 2018. To su redovna mesečna primanja osobe koja tvrdi da nije zaposlena u JOB niti da je neko od njene porodice tu zaposlen. To dalje znači da radi na ugovor, a taj ugovor o radu bismo baš voleli da vidimo! Dina, u svojoj bespoštednoj borbi za dečije dodatke u JOB, košta mesečno samo devet mesečnih dodataka za tu istu decu?

Međutim, nije ona jedina koja prima pare za nešto što ne radi, kao recimo naš Kulturni centar. Doduše, mozda i radi ali mi o tome ne čujemo ništa, mada Blagajnički dnevnik pokazuje da takva mesečna primanja imaju i Nada Blam i Žoli Abravanel.

Pitam se: zašto bivša uprava nije plaćala grejanje toplanama? To su dugovi iz 2017. Zar je moguće da, od tolikih para od izdavanja nekretnina, 4 miliona dinara nije plaćeno? Na šta su potrošene pare od projekata koje je Savez prebacio Opštini? Probao sam da napravim neku kalkulaciju prihoda i rashoda bivše uprave JOB i nikako ne mogu da shvatim gde nestaju naše pare?

Znamo sa sigurnošću da, od izdavanja nekretnina, naša JO prima 30-40 hiljada evra mesečno. Direktorka Nela Papić je napisala da zaposleni u (neobičnoj) firmi naše JO primaju samo 3000 evra – za tri plate. Ako gospodin Pauk prima 1000, pa onda njih 40-tak po, recimo, 45,000 dinara u proseku, što je zbirno oko 15,000 evra… sve ukupno oko 20.000 evra mesečno… Mene interesuje gde je još 10-20.000 evra kada nema para za grejanje?

Ne plaćaju se ni premije za zdravstveno osiguranje, vec nekoliko meseci. Ode naše blagostanje u propast! Mislim da nema opasnosti da nam “Generali” otkaže jer je ugovor veoma štetan po nas pošto po njemu moraju da se plate premije za sve tri ugovorene godine, koristili mi to ili ne!

Gradonačelnik Vlada Ilic je rehabilitovan 2009, jer ga je Vojni sud 1946. osudio kao bogataša i velikog kapitalistu pošto su mu fabrike radile tokom rata. Nažalost za onog koji je doskora vodio našu Opštinu tako bahato, neće biti rehabilitacije ni za hiljadu godina. Autor poznat redakciji

2 thoughts on “Trošenje, uzimanje, džapanje

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *