Tužna slika naše stvarnosti

Ni skuplje plaćenog savetnika za socijalna pitanja JOB, ni siromašnijeg društvenog života u našoj zajednici danas.

Ovako bi se u jednoj rečenici mogla sažeti situacija u JOB na odlasku jedne od najsramnijih uprava u dugoj istoriji jevrejske zajednice u Beogradu. Rešetke i zaključana vrata društvene sale sinagoge su slika i prilika jednog bolnog ali na sreću kratkog perioda u životu beogradskih Jevreja.

Sada već kranje sarkastično zvuči činjenica da smo tokom proteklih godinu dana, od našeg novca ali bez našeg znanja, kao i za toliko drugih stvari o kojima ništa nismo znali, skupo plaćali usluge nekakvog savetnika za unapređenje socijalne službe a da smo na kraju dočekali da nam društvena sala stoji pod ključem a okupljanje članova u prostorijama JOB bude zabranjeno. Zvuči paradoksalno ali je istinito.

Stoga i ne čudi što su nas za Purim, jedan od najveselijih jevrejskih praznika kada čitav jevrejski narod igra i peva, dočekale ne samo rešetke već i dva plaćena stražara ispred društvene sale, valjda u strahu da će neko da provali i proveseli se sa svojim sunarodnicima i prijateljima. Kada bi Danilo Medić i njegov savetnik za društvena pitanja Žika Pauk znali nešto o jevrejskim običajima, možda bi Jevrejima bio dozvoljen pristup u društvenu salu i priređeno veselje za Purim. Samo kada bi ih interesovalo nešto drugo osim novca, politike i moći.

Ovako smo svedoci ruina naše zajednice koje je bivša uprava ostavila iza sebe za samo godinu i nešto dana: zaključana društvena sala i plaćeni čuvari ispred, dekret o zabrani okupljanja u društvenim prostorijama, u potpunosti ugašen društveni život, nebriga o deci, nagomilani dugovi prema članovima i brojnim komitentima spolja, osramoćena zajednica u očima javnosti i drugo.

Na sreću, vitalna je ova jevrejska zajednica. Veselilo se za Purim na prvom spratu sinagoge, u zgradi JOB, po kućama, kod prijatelja, u drugim opštinama. Nisu Jevreji zaboravili svoje običaje i nema tog ključa i proglasa koji će da nas spreči da održavamo svoju tradiciju. Ne jednom u istoriji nam se desio Haman. Pojavljuje se on s vemena na vreme, u raznim oblicima, ali uvek sa istom namerom. I uvek je jevrejski narod bio taj koji je na kraju izlazio kao pobednik. Bilo je tako kroz istoriju, biće tako i sa ovim našim nesrećnim ali ambicioznim Hamanom koji nas je nekom greškom zadesio. 


Društvena sala ovih dana

Vaš Glas razuma   

2 thoughts on “Tužna slika naše stvarnosti

  1. Zoran says:

    Interesuje me ko sada sprema koser obroke od kada je Rabin onemogucen da vodi racuna o koser kuhinji. Mozda Dalaj Medic ili Avram Tajson dobavljac poljske piletine iz Madjarske preko grane bez fitopatoloskog pregleda.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *